Detalje možete pronaći u ovom receptu s Adobe Cookbooka, gdje možete vidjeti kako koristiti WebOrb for .NET i kako napraviti jednostavan servis.

Introduction to Flex 4 and .NET Integration

Idemo napraviti novi class library za WebORB u Visual Studiju. Za predložak projekta ponovno koristite ‘class library for WebORB’. U projektu možete koristiti dolje navedeni kod:

using System;
using System.Collections.Generic;
using System.Text;

namespace FlexWebOrb.ZgFlex
{
    public class UserService
    {
        public WebOrbUser getUserProperties(WebOrbUser user)
        {
            WebOrbUser WebOrbUser = new WebOrbUser();
            WebOrbUser.firstName = user.firstName.ToUpper();
            WebOrbUser.lastName = user.lastName.ToUpper();
            WebOrbUser.age = user.age;

            return WebOrbUser;
        }
    }

    public class WebOrbUser
    {
        public string firstName;
        public string lastName;
        public int age;

    }
}

Kao što možete vidjeti, ovaj servis unutar namespacea sadrži jednostavnu VO (value object) klasu WebOrbUser. Nju ćemo koristiti za mapiranje serverske i klijentske instance klase. U Flex Builderu napravite novi projekt i dodajte WebORB.swc library u projekt te podesite da compiler koristi xml s konfiguracijom servisa (upute možete vidjeti u prethodnom članku). Napravite sljedeću Actionscript klasu:

package org.zgflex.vo
{
  //[RemoteClass(alias="FleFlexWebOrb.ZgFlex.WebOrbUser")]
  public class WebOrbUser
  {
    public var firstName:String;
    public var lastName:String;
    public var age:int;
  }
}

Zakomentirana linija je vrlo bitna jer sadržni alias remote klase u C#. Na taj način će WebORB znati da je poslani objekt mapiran sa C# klasom na serveru. Pogledajte kako izgleda kod Flex aplikacije:

<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<mx:Application xmlns:mx="http://www.adobe.com/2006/mxml" layout="absolute">

	<mx:Script>
	<![CDATA[

	import mx.rpc.events.*;
	import mx.collections.*;
	import mx.controls.*;
	import org.zgflex.vo.*;

	[Bindable]
	public var serverUser:WebOrbUser = new WebOrbUser();

	private function faultHandler(event:FaultEvent):void
	{
		Alert.show(event.fault.faultString, "Error");
	}

	private function getUserPropertiesHandler(event:ResultEvent):void
	{
		serverUser.firstName = event.result.firstName;
		serverUser.lastName = event.result.lastName;
		serverUser.age = event.result.age;

		// you can display values in another panel
		lblFirstName.text = serverUser.firstName;
		lblLastName.text = serverUser.lastName;
		lblAge.text = serverUser.age.toString();

		Alert.show("You successfully transfered an object to your .NET server!");

	}

	private function sendUserData():void
	{
		var myUser:WebOrbUser = new WebOrbUser();
		myUser.firstName = txtFirstName.text;
		myUser.lastName = txtLastName.text;
		myUser.age = new int(txtAge.text);

		WebOrbConnect.getUserProperties(myUser);
	}
	]]>
	</mx:Script>
	<mx:Panel x="23" y="19" width="289" height="200" layout="absolute" title="Sending user data">
		<mx:Label x="10" y="10" text="First name:"/>
		<mx:Label x="10" y="40" text="Last name:"/>
		<mx:Label x="10" y="70" text="Age:"/>
		<mx:TextInput x="87" y="8" width="172" id="txtFirstName"/>
		<mx:TextInput x="87" y="38" width="172" id="txtLastName"/>
		<mx:TextInput x="87" y="68" width="46" id="txtAge"/>
		<mx:Button x="14" y="111" label="Send to .NET server" width="153" click="sendUserData()"/>
	</mx:Panel>
	<mx:Panel x="329" y="19" width="289" height="200" layout="absolute" title="Server data">
		<mx:Label x="10" y="10" text="First name:"/>
		<mx:Label x="10" y="40" text="Last name:"/>
		<mx:Label x="10" y="70" text="Age:"/>
		<mx:Label x="87" y="10" width="94" id="lblFirstName" textAlign="center"/>
		<mx:Label x="87.5" y="40" width="94" id="lblLastName" textAlign="center"/>
		<mx:Label x="87.5" y="70" width="94" id="lblAge" textAlign="center"/>
	</mx:Panel>
	<mx:RemoteObject id="WebOrbConnect" destination="GenericDestination" source="FlexWebOrb.ZgFlex.UserService" showBusyCursor="true" fault="faultHandler(event)">
		<mx:method name="getUserProperties" result="getUserPropertiesHandler(event)"/>
	</mx:RemoteObject>
</mx:Application>

Klasa UserService na serveru sadrži metodu getUserProperties(WebOrbUser user). Ona dohvataća Flex objekt instance klase WebOrbUser. WebORB zbog zadanog aliasa mapira Actionscript klasu u C# klasu, a metoda radi svoj posao i šalje C# instancu klase Flexu. Radi se obrnuti proces mapiranja te Flex dobiva odgovor u sebi prihvatljivom obliku Actionscript klase. Podaci se prikazuju na desnom panelu aplikacije.

Source aplikacije možete dohvatiti ovdje: Mapiranje C# i Actionscript klasa.

Da bi povezali .NET server-side kod i Flex aplikaciju potrebno je  skinuti WebORB for .NET library sa stranice:  www.themidnightcoders.com/products/weborb-for-net/overview.html. Na dotičnoj stranici možete saznati sve o dotičnom libraryju, a uz njega dobivate upute za instalaciju WebORB-a na vaš IIS server. Informacije o instalaciji dobivate možete naći i na WebORB siteu. Ako postavljate WebORB na lokalni server, tada bi se WebORB aplikacija za nadzor servisa trebala nalaziti na URL-u: http://localhost/weborb30/.

Prilikom instalacije WebORB-a na računalo je instaliran i dodatak za Visual Studio, pomoću kojega se stvaraju WebORB servisi. Nakon instalacije je potrebno stvoriti novi projekt u Visual Studiju, a za predložak aplikacije treba odabrati opciju ‘Class Library with WebORB’. Kada se otvori projekt, onda možete napraviti ovakav kod, u kojemu ćete kreirati dummy Response klasu za odgovor servera klijentu.

using System;
using System.Collections.Generic;
using System.Text;

namespace FleFlexWebOrb.ZgFlex
{
    public class WebOrbConnect
    {
        public Response sayHello(string name)
        {
            Response response = new Response(name);
            return response;
        }

    }

    public class Response
    {
        public string Name;
        public string Greeting;

        public Response(string name)
        {
            this.Name = name;
        }
    }
}

Pokrenite compile/rebuild i dobit ćete nakon toga DLL datoteku  u debug direktoriju. Kopirajte taj DLL u WebOrb\bin direktorij koji se nalazi u direktoriju IIS servera, odakle se pokreće WebORB monitoring aplikacija. Nakon toga će novonastali servis biti dostupan preko WebORB konzole.  (http://localhost/weborb30/weborbconsole.html)

Ako ste to napravili onda idemo napraviti jednostavnu Flex aplikaciju. Napravite novi Flex projekt i dodajte mu WebORB SWC library, koji se nalazi u weborb\weborbassets\wdm direktoriju na IIS-u. Podesite compiler path Flex projekta s dodatkom (lokalni path do services-config.xml):

-services c:\Inetpub\wwwroot\weborb30\web-inf\flex\services-config.xml

Nakon toga napravite dummy aplikaciju:

<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<mx:Application xmlns:mx="http://www.adobe.com/2006/mxml" layout="absolute">
	<mx:Script>
		<![CDATA[

		import mx.rpc.events.*;
		import mx.collections.*;
		import mx.controls.*; 

        private function faultHandler(event:FaultEvent):void
        {
        	Alert.show(event.fault.faultString, "Error");
        }

        private function getHelloGreetingHandler(event:ResultEvent):void
    	{
    		Alert.show(event.result.Greeting);
        }

		]]>
	</mx:Script>

	<mx:RemoteObject id="WebOrbConnect"
					 destination="GenericDestination"
					 source="FlexWebOrb.ZgFlex.WebOrbConnect"
					 showBusyCursor="true"
					 fault="faultHandler(event)" >
		<mx:method name="sayHello" result="getHelloGreetingHandler(event)"/>
	</mx:RemoteObject>

	<mx:Panel x="24" y="26" width="355" height="254" layout="absolute" title="Connecting to WebOrb">
		<mx:TextInput x="89" y="28" width="236" id="txtName"/>
		<mx:Label x="10" y="30" text="Your name:"/>
		<mx:Button x="244" y="67" label="Connect" width="81" click="WebOrbConnect.sayHello(txtName.text)"/>
	</mx:Panel>
</mx:Application>

Demo aplikacija šalje korisničko ime .NET serverskoj aplikaciji i vraća pozdrav. Komunikacija započinje korištenjem RemoteObject instance koja se spaja na .NET klasu i metoda sayHello prima parametar Name te vraća objekt tipa Response našoj Flex aplikaciji. Na ovom primjeru možete temeljiti vaše buduće Flex/.NET aplikacije.